Richard Avedon

Objektivom beležio dušu

Richard Avedon (15.05.1923-01.10.2004.) je rođen u New York-u u Jevrejsko-Ruskoj porodici. Posle kratkih studija na Columbia Univerzitetu, 1942 počinje da se bavi fotografijom. Prvo je slikao identifikacione fotografije lučkih radnika svojom Roliflex kamerom koju je dobio od oca na poklon. Dve godine kasnije počeo je da radi kao reklamni fotograf za robnu kuću, ali nedogo zatim otkrio ga je Alexy Brodovitch, kreativni direktor u modnom magazinu Harper’s Bazaar.

Od 1946. Avedon otvara svoj studio i počinje da radi i za Vogue i Life magazine. Ubrzo je imenovan za direktora fotografije u Harper’s Bazaar-u. Bio je specifičan po tome što nije pratio ustaljene konvencije tadašnje modne fotografije, gde su modeli samo stajali, bez emocija i ikakvog odnosa prema objektivu. Avedon je prikazivao modele pune emocija, nasmejane i često u pokretu i raznim pozama.

1966. napušta Harper’s Bazaar i odlazi u Vogue gde ubrzo postaje glavni fotograf, i od 1973. do 1988. fotografiše većinu naslovnica, dok Anna Wintour nije došla na mesto glavne urednice.

Neke od najzapaženijih modnih kampanja koje je fotografisao bile su za Versace i CK Jeans.

Pored mode, Avedon se zanimao za fotografisanje mentalnih bolesnika, boraca za civilna prava i protestante protiv rata u Vijetnamu, a kasnije i pad berlinskog zida.U tom periodu nastale su i dve serije poznatih portreta Beatles-a, to je bila jedna od prvih velikih serija postera rock zvezda.

Avedon je voleo da na snimcima uhvati ličnost i dušu subjekta. Često je dovodio poznate ličnosti u svoj studio i slikao njihove portreta u velikom formatu u minimalističkom stilu, tako što bi osoba gledala direktno u kameru, a iza bi se nalazila bela pozadina. Ponekad bi provocirao reakcije subjekata, tako što bi ih kroz diskusiju vodio u neugodne teme ili im postavljao psihološka pitanja. Na taj način je dobijao fotografije na kojima je uspevao da uhvati karakterne crte koje drugi nisu uspevali.

On je načinio i najpoznatiji portret Audrey Hepburn, gde joj je lice preeksponirano pa joj se vide samo najkarekterističnije crte lice-oči, obrve i usne. On je ovu glumicu inače smatrao savršenstvom, koje on ne može uzdići svojim objektivom, pa mu preostaje samo da beleži njen lik, ne i da ga tumači.

Takođe se razlikovao velikim formatima koje je koristio. Njegovi portreti skitnica, rudara, kauboja i drugih ličnosti sa zapada Sjedinjenih država u periodu od 1979-1984, pretočeni su u knjigu koja je ostala kao važno obeležje portreta 20. veka uopšte i najveće delo samog fotografa. Knjiga nosi naziv In the American West i sadrži 125 likova koji su Avedon-u zapali za oko.

Mnogo nagrada iz oblasti fotografije je zasluženo otišlo u njegove ruke a mnogi muzeji širom sveta bili su domaćinji njegovim radovima.