Definicija čokolade bi mogla da bude da je to poslastica koja se dobija mešanjem kakao mase sa manjom ili većom količinom šećera. U praksi, čokolada je mnogo više od toga. Možemo da kažemo da je to zalogaj sreće koji većina ljudi ne odbija. Ovo je namirnica slatkog ukusa, posebne arome i jedinstvenog osećaja topljenja u ustima.

Sve počinje od zrelih mlečno belih zrna, plodova kakao biljke, koja se skrivaju u kruškastoj drvenastoj mahuni. Nakon berbe, mahuna se uklanja, a zrna vremenom usled izloženosti vazduhu potamne i postanu ljubičaste boje. Pošto je tada njihov ukus gorak, ostavljaju se da fermentišu par dana. Nakon tog perioda postaju smeđa, a zatim se dalje obrađuju kako bi dobila odgovarajući ukus. Posle prženja, zrna se melju i na taj način nastaje gorka čokolada. Da bi se dobila mlečna čokolada, u daljem procesu se gorkoj čokoladi dodaje kakao maslac, šećer, aroma vanile ili mleko u prahu.

Stari narodi Omleci, Maje i Asteci koji su živeli u Južnoj i Srednjoj Americi su prvi uživali u ukusu čokolade. Naravno, to nije bio ukus kakav danas poznajemo, već gorki napitak koji je bio dostupan samo najvišim društvenim slojevima. Napitak se pre 3.000 godina spremao od mlevenih plodova kakao biljke koje su mešali sa kukuruznim brašnom, čilijem, biberom i cimetom, a sve su prelivali vrelom vodom.

Kristofor Kolumbo je sa svojih putovanja doneo seme kakao biljke u Španiju. Nakon mlakog prijema, Evropljani su shvatili kakve mogućnosti krije ovo zrno. Tajna o pravljenju čokolade nije mogla da se dugo krije, pa se ubrzo manija za ovim ukusom proširila. Na francuskom dvoru su toplom čokoladom lečili depresiju, a u Engleskoj je pretila da pomuti slavu čaja.

Tek sredinom 19. veka čokolada dobija čvrst oblik, a za to je zaslužan Englez Joseph Fry, koji je bio vlasnik fabrike čokolade. Današnji oblik pločice je 1930. godine osmislila Ruth Wakefield.

Od tada do danas, tehnologija proizvodnje se neprestano usavršava. Osnovne vrste čokolade su mlečna, crna i bela čokolada. Naravno, postoji bezbroj proizvoda od čokolade, različitog ukusa, teksture i oblika. Trenutni hit je na primer čokolada sa jestivim zlatom i kavjar koji je umotan u najfiniju čokoladu.

Popularnost ove namirnice se nije zadržala samo u domenu nepca sladokusaca. Miris čokolade je inspiracija kreatorima parfema,  a zbog blagotvornog dejstva na kožu u ponudi su ‘’slatke’’ masaže  i razni kozmetički tretmani.

Nekada je čokolada nepravedno optužena da prouzruje karijes i akne, što je nizom istraživanja dokazano kao neistinita tvrdnja. Takođe, kažu da goji, ali ako se umereno konzumira, nema brige. Čokolada se smatra odgovornom za stimulaciju dobrog raspoloženja, odnosno podstiče stvaranje serotonina, koji je takozvani hormon dobrog raspoloženja u organizmu. Stoga ne treba izbegavati povremeno uživanje u kojoj kockici.

Čipka-sexy i zavodljiva. Bilo u detaljima ili od glave do pete, nosite je i uživajte!

Čizme su deo obuće, koji pokriva stopala, gležnjeve, a neki modeli idu i preko kolena, do butina. Iako je njihova primarna uloga zaštitnička, zavisno od stila i popularnosti modnih trendova, čizme su doživele mnogobrojne metamorfoze od svog nastanka do danas. 

Čizme su se nosile i pre hiljadu godina pre nove ere, a zavisno od podneblja za njihovu izradu su se koristili različiti materijali, mada je koža, kao i danas, najčešće upotrebljavana. 

Osim potpetica, danas se čizme ukrašavaju metalima, dezenima, šarama, a  poslednjih godina posebnu popularnost imaju letnje čizme, koje se prave od tankih materijala, platna ili prevrnute kože. Nemoguće je nabrojati sve proizvođače čizama u svetu, ali se nekoliko marki izdvojilo svojim stilom i popularnošću, poput Dr Martens, Ugg, Hunter, kao i modne kuće, koje svojim kreacijama od čizmi prave mala umetnička dela.  

Čoker ( Choker) ogrlice, u bukvalnom prevodu sa Engleskog znači "davilica", je ogrlica dužine od 35 do 41cm, koja se nosi visoko uz vrat.

Iako se umršena kosa smatra neurednom, ne mora uvek tako da bude. Ponekad i frizura može da bude natapirana, neuredna ili običnim jezikom rečeno - čupava, a da bude vrlo zanimljiva. Uglavnom je sa druge strane prati vrlo sveden i uredan izgled.

Čakšire su  bile osnovni element nekadašnje muške mode. Pravljene su od belog sukna i nosile su se i leti i zimi. Krojene su sa plitkim turom i ravnim nogavicama. Nošene su jako nisko na bokovima tako da je sedalni deo bio spušten. U pojasu su se vezivale uzicom od kudelje. Danas je ovaj komad narodne nošnje inspiracija mnogim dizajnerima i svi trendseteri ih rado nose u raznim desenima i materijalima.

Čarlston haljina - haljina inspirisana istoimenim pleson 1920-tih godina. U obliku tube, do kolena i ukrašena resama da bi se istakao pokret, to je besmrtni komad koji morate imati u vašem ormaru.

Češalj je jedan od najstarijih predmeta pronađen od strane arheologa. Postoje podaci da postoje primerci stari i 5000 godina i da datiraju iz Persije. Prvi češljevi su se pravili od slonovače, kostiju ili životinja, kornjačinog oklopa, kasnije od drveta, metala i na kraju plastike. Nekada su češljevi ostavljani unutar frizure. Pogotovo oni zlatni i ukrašeni dragim kamenjem, da bi pokazali status osobe koja ga nosi.

U zavisnosti od upotrebe češljevi mogu imati gušće ili ređe, duže ili kreće zupce.

Češalj spada u pribor za ličnu higijenu i tako bi trebalo da ostane – vrlo ličan predmet. U suprotnom mogu se preneti razni neželjeni mikroorganizmi koji mogu izazvati brojne probleme.