Maslinovo ulje je od davno poznato po svojim lekovitim svojstvima i po svojoj širokoj primeni, od kojih kozmatička nije ništa novo. Još je u Antičkoj Grčkoj znalo za njega kao za sastojak koji čini kožu glatkom i sjajnom.

Maslinovo ulje se dobija različitim postupcima iz plodova maslinovog drveta, dok se hladno ceđeno ulje najviše ceni, jer zadržava najviše lekovitih sastojaka. Njegova svojstva su pre svega antioksidantna i hipoalergenska, a odlikuje se i visokim sadržajem vitamina A i E.

Kako je kozmetička industrija napredovala, tako je i upotreba maslinovog ulja rasla, pa danas ovaj sastojak imamo u mnogim kremama, losionima, šminki i proizvodima za kosu.

Moher je vrsta materijala, koji se dobija od dlake angora koza. Reč moher se koristila još od 1570. godine, a potiče od arapske reči ’’mukhayyar’’.

Angora koze originalno potiču sa Tibeta, a od 16. veka se uzgajaju i u Turskoj. Kasnije se ideja o proizvodnji moher tkanine proširila na Englesku, Rusiju, Nemačku i Austriju.

Krzno angora koze raste u formi pravilne lokne, a striže se dva puta u toku godine, na jesen i u proleće. Tako se od jedne koze dobija oko 5- 8 kilograma mohera godišnje. Nakon određenih postupaka čišćenja i odrade, dobija se kvalitetno vlakno koje se sastoji uglavnom od keratina. Iako je moher vrsta vune, zbog svog svojstva, spada u luksuzne materijale poput angore i kašmira. Jagnjad i mlađe koze daju kvalitetniji i tanji moher, koji se koristi za izradu odeće, dok starije koze daju moher koji se koristi za tepihe.

Moher je jedan od najstarijih materijala u upotrebi i to ne slučajno, on je trajan, otporan, lako se boji. Poseduje odlične termoizolacijske osobine, što znači da zimi greje, a leti rashlađuje.

Da biste uopšte sprečili pojavu moljaca, odeća koju odlažete u garderober mora biti čista a preventivno pomažu i namenske kuglice ili sapun, divlji kesten, kedar ili lavanda. Moljci beže od mirisa navedenih supstanci, pa će ih to u početku oterati.

Takođe, kad god imate priliku, provetravajte ormar. Otvarajte vrata i fioke i sve prozore u sobi bar jednom u dva meseca da bi se sve izluftiralo i osvežilo.

Rene Ramillion je tridesetih godina 20. veka započeo proizvodnju planinske opreme u jednom alpskom, francuskom selu Monestier de Clermont, a samo ime kompanije je i nastalo od imena sela: Moncler. Za vreme Drugog svetskog rata, Ramillion upoznaje Lionela Terraya, poznatog skijaša i šampiona u ovom sportu. Kao veliki ljuditelj prirode, Lionel je odlučio je da putuje po Kanadi, ali nije imao odgovarajuću opremu i zato je u saradnji sa Ramillionom kreirao odeću i vreće za spavanje koje su bile odgovarajuće za oštre, zimske vremenske uslove u prirodi.

Proizvodi su testirani i napravljena je linija odeće i opreme pod nazivom Moncler pour Lionel Terray. 1952. godine, komapnija je imala kapital od preko 1.5 miliona dolara, a svetsko tržište je osvojila 1968. godine, kada je obukla francuski tim na Zimskim Olimpijskim igrama u Grenoblu. 

Osamdesetih godina prošlog veka Chantal Thomass je izmenio dizajn Moncler jakni, tako što je na njih stavio dugmiće, krzno, saten i tkanine sa dva lica. 2003. godine Remo Ruffini je postao kreativni direktor kompanije, i pokretao je razne projekte,koji su unapređivali poslovanje kompanije.

Bilo da vam treba jakna za posao, za izlazak ili jednostavno za svaki dan, Moncler ima jakne za svaku priliku. Moncler butici mogu da se nađu u gradovima širom Evrope: St. Moritz, Cortine, Courmayeur, Crans Sur Sierre, Megeve, Chamonix, Paris, Milan, Gstaad, Hong Kong i Aspen. A neke od najvćih svetskih zvezda ne mogu da zamsle zimu bez ovog odevnog komada.

Ako ste primetili da delovi vaše odeće počinju da izgledaju kao da ih je nešto pojelo, onda je vreme da krenete u rat protiv najvećih neprijatelja vunenih, krznenih, pamučnih i svih ostalih, osim sintetičkih stvari- moljaca! 

Najbitnije je da znate da kada već vidite moljce kako lete, šteta je učinjena, jer su larve moljaca te koje prave problem. Takođe, moljci iz kuhinjskih ormarića i moljci koji jedu odeću nisu isti, pa ako ih imate samo u kuhinji, nemojte paničiti.

Make up Art Cosmetics brend poznatiji kao M·A·C, je proizvođač kozmetike osnovan u Torontu u Kanadi, sa sedištem u Njujorku.  Kompaniju su osnovali Frank Toskan i Frank Angelo. Prva radnja je otvorena u Njujorku 1991. godine.

Proizvodi su prvobitno dizajnirani za profesionalne potrebe, ali danas je kupuju ljubitelji šminke širom sveta. Osnivači su hteli kvalitet koji će izdržati jako osvetljenje tokom fotografisanja, a da pritom ne opterećuje kožu. Sa glamuroznim reklamama u saradnji sa poznatim ličnostima, osvojili su industriju lepote na juriš! Poznati kao što su Lady Gaga, Cyndi Lauper, Elton John, Nicki Minaj i mnogi drugi podržavaju M·A·C kampanje. Od linije koja zadovoljava dnevne potrebe, večernje koktele posle posla ili šminke za venčanje, proizvođači su se zaista potrudili da pokriju sve segmente.

Osnivač Frank Angelo je umro 1997. godine, a naredne godine kompanija Estée Lauder je kupila kompaniju.

Kada pomislite na M·A·C prvo što upada u oči jesu zapravo njihove neobične saradnje i reklame. Linija posvećena heroini iz stripa Wonder Woman, Barbie, Hello Kitty ili saradnja sa dizajnerima kao što su D-Squared i Alexander McQueen, privukla je veliku pažnju. Sve kolekcije su limitirane i rasprodaju se vrlo brzo. Tipična linija se sastoji od pudera, rumenila, senke za oči, karmina, sjaja za usta , maskare i laka za nokte.

M·A·C je veoma cenjen među profesionalcima, pa je kompanija rešila da im se na neki način revanšira- dobijaju specijalni popust na kupovinu.

Trenutno brend je uključen u pet socijalnih programa. Zalažu se protiv testiranja na životinjama. Uključeni su u akciju reciklaže, ukoliko donesete praznu ambalažu, dobijate neki nov proizvod. U kampanji Deca pomažu deci, doniraju novac u anti AIDS kampanji.

Najviše kontraverze je donela linija Rodarte inspirisana gradom Juarezom, gde je brutalno ubijeno 400 žena. Njihova poruka nije protumačena na način na koji su želeli, pa su na kraju povukli liniju i donirali 100 000 dolara u dobrotvorne svrhe.

M·A·C kozmetika nastavlja da prati trendove, najmoderniji stil, žive boje, ali nikada na uštrb kvaliteta, zbog toga im predviđamo da će još dugo biti na vrhu kozmetičke industrije.

Makrame veština koji se zasniva na pravljenju kompozicije od vezivanja čvorova. Ova tehnika je stara koliko i čovečanstvo. Svoju najveću popularnost doživljava u Viktorijanskom dobu, a zatim biva zaboravljena. U današnje vreme sve se više koristi kako za pravljenje nakita tako i u izradi odevnih predmeta, jer se odlično kombinuje sa drugim materijalima što može da da veoma efektan izgled.

Mošus i neke njemu srodne supstance životinjskog porekla od pamtiveka se koriste za pravljenje najfinijih i najskupocenijih mirisa. Najstariji zabeležen podatak o upotrebi mošusa potiče iz Kine, i star je oko 5500 godina.

Mošusni jelen je primarni životinjski izvor mošusa. U pogodno vreme mužjake jelena su ubijali, a mošus zajedno sa kesom u kojoj se nalazi u organizmu prodavali kao skupoceni miris. Zato je ova vrsta jelena danas skoro izumrla I lov na njih je zakonom zabranjen.

Pre manje od jednog veka organski hemičari su odgonetnuli strukturu glavnih sastojaka mošusa i uspeli da ih sintetišu, a otkrili su i veliki broj drugih jedinjenja koja imaju mošusni miris. Na taj način mošus je prestao da bude privilegija najbogatijih i postao svima dostupan.

Mauve (izgovara se “mov”), s tim što se slovo o izgovara ne pola puta između “a” i “o”, je naziv za boju lavande koja ima i malo primese sive. Sam naziv je dobijen po boji cveta Malva.  

U svakom slučaju, široko se upotrebljava u industiji mode i lepote/šminke. 

Matinee, ogrlica koja je je dužine od 56 do 59 cm i nosi se do visine korena grudi.

Melanž je tip tkanja koji se dobija mešanjem dve ili više boja. Naime, najčešće se vezuje za efekat biber-so, međutim i za sve one opcije koje multikoloritno daju isti efekat. Lepota ovakve tkanine je u njenoj savršenoj "nejednakosti".

Jedna od najpoznatijih dama na svetu, pored burnog života pokoljenjima je ostavila i dve važne modne stvari. Jedna je tašnica koja se naziva Pompadour i najčešće je danas u upotrebi prilikom venčanja ili večernjih izlazaka. Druga je cvetni motiv tkanine koji nosi ime ove veike dame koja je živela još u 18.veku.

Tradicionalna obuća američkih indijanaca koju su kao udobnu i vrlo komotnu obuću usvojili i osvajači Novog sveta. Njihova tehnologija izrade je i danas slična prvobitnoj. Ovaj tip obuće radi se na poseban način takozvanim (vrnčanjem) kojim se spajaju ručno dva komada kože od kojih jedan čini gornji a jedan donji deo obuće. I danas se po istom principu radi i najčuvenija od svih TODs mokasina.

Pod mat podrazumevamo odsustvo svakog sjaja. Suva tekstura koja ne reflektuje nikakvu svetlost. Srećni smo što se ponovo vraća u modu. Mat finiš u na očima, usnama, lakovima za nokte.

Iako su prelepe, mat teksture su dosta suve na samom licu, samo treba povesti računa o hidrataciji.

Mala crna haljina - je jednostavna crna haljina koju je 1920ih dizajnirala kreatorka Koko Šanel. Može biti različite dužine i zamišljena je tako da se na njoj ne vide mrlje i da pristaje svakoj ženi i zato je od tad esencijalni deo garderobe svake žene od stila.

Mezoterapija je nehiruški tretman koji služi za poboljšanje stanja kože. Podrazumeva intervenciju gde se specijalni kokteli sa aktivnim sastojcima ubrizgavaju u kožu. Ovo je prvi tretman koji ulazi dublje od epiderma i zato se smatra vrlo efektivnim. Sadržaj koktela zavisi od mesta na kome se mezoterapija vrši i od već postojećeg stanja tkiva. Mezoterapiju bi trebalo da rade samo lekari koji su prošli odgovarajuću obuku.

Otac ove metode je dr. Michel Pistor, a na ljudima je pokušana od 1948 do 1952. godine. Francuska štampa je skovala izraz ‘mezoterapija’ 1958. godine. Francuska Akademija medicine, dala je ovom tretmanu titulu specijalnosti medicine 1987. godine.

Mini suknja je 1960’ih postala hit i od tada njena popularnost ne jenjava, bitno je da je kratka, smela i da što više otkriva noge. Midi suknja pokriva butine i kolena i seže do pola lista, može biti veoma ženstvena ali i da vizualno skrati noge. Maxi seže do članaka a ponekad i do samog poda, izdužije figuru i najviše se nosi u hipi i boho stilu.

Marry Quant - ova ikona britanske mode 1960’tih je slavna izumiteljka mini suknje i ’’vrućih’’ pantalona. Marry Quant je napravila revoluciju svojim kreacijama koje su bile inspirisane dobrom zabavom i time pridobila omladinu 60’tih godina.

Model – ili manekenka je soba koja nosi modele na modnim revijama, pojavljuje se u reklamnim kampanjama za modne kuće, fotografiše se za kataloge, reklame, bilborde i za sve ostale promotivne materijale u službi mode. Najveći kvalitet koji model može da ima je moć transformacije jer svaki dizajner je drugačiji, svaki brend ima svoju estetiku i manekenka mora na pravi način da se uklopi u svaki aspekt kreatorove vizije.