Pašmina je kvalitetan, moderan i luksuzan šal sastavljen od 70% kašmir vune i 30% svile, dimenzije 200x80cm. Proizvodi se u 200 boja (nijansi), a 3 PLY je debljina niti koja se koristi za njeno pletenje. Takva tkanina je pletena gusto, ima elegantan pad i lep sjaj, a ipak je laka i meka. Model je UNISEX i namenjen je svim generacijama. Savršen je modni detalj za bilo koje godišnje doba i događaj, dajući upečatljiv izgled svakoj odevnoj kombinaciji. Odaje utisak stila i prestiža, a bez trošenja bogatstva pri kupovini. Pašmine su hit svake sezone, pogotovo u prethodnih par godina, a Butik Ana je ponosan što može da vas obraduje najvećom kolekcijom pašmina u našem regionu. S obzirom da je najprefinjeniji, najmekši i najtopliji šal na svetu, idealan je za poklon.

Pašmina je, inače, tradicionalni naziv za vrlo finu sortu kašmirske vune, jedinstvene mekoće i prijatne topline. Poznata i pod imenom Diamond tkanina ili kao meko zlato visoke Azije. To je najtraženija vuna na svetu, koja se dobija od finog, mekog, donjeg stomačnog dela koze poznate kao Capra Hircus, a koja živi na najudaljenijim krajevima Himalaja. Pošto žive na otprilike 14 000 stopa nadmorske visine, ovim posebnim kozama raste tanko donje krzno, koje ih štiti od jakih i oštrih himalajskih zima. I upravo to je ono jedinstveno krzno, koje se koristi za proizvodnju pašmine. Svaka dlaka je šest puta manjeg prečnika od većine ostalih dlaka, ali je ipak veličanstveno izdržljiva i zadivljujuće meka i prijatna za ljudsku kožu. Vuna se prikuplja prirodnim šišanjem, pa te koze ne trpe nikakvo nasilje tokom procesa proizvodnje pašmine, tako da je kašmirska vuna prirodan i veličanstven poklon, koje ove koze daju svima.

Uticaj predstavlja moć da se kontroliše ili manipuliše nečim ili nekim. To je sposobnost da se promeni određena situacija, ponašanje, misli ili odluke.

Uticajna osoba je u stanju da diktira određenu radnju ili ponašanje drugoj osobi ili grupi.

U modi, uticajna osoba je dizajner, manekenka, glumica...osoba koja stvara i diktira modne odnosno trendove.

Maslinovo ulje je od davno poznato po svojim lekovitim svojstvima i po svojoj širokoj primeni, od kojih kozmatička nije ništa novo. Još je u Antičkoj Grčkoj znalo za njega kao za sastojak koji čini kožu glatkom i sjajnom.

Maslinovo ulje se dobija različitim postupcima iz plodova maslinovog drveta, dok se hladno ceđeno ulje najviše ceni, jer zadržava najviše lekovitih sastojaka. Njegova svojstva su pre svega antioksidantna i hipoalergenska, a odlikuje se i visokim sadržajem vitamina A i E.

Kako je kozmetička industrija napredovala, tako je i upotreba maslinovog ulja rasla, pa danas ovaj sastojak imamo u mnogim kremama, losionima, šminki i proizvodima za kosu.

Karite ulje, poznatije pod nazivom šea puter, je ulje koje se dobija od ploda drveta karite. Ovo ulje se u kozmatici najviše primenjuje u svrhe hidratacije zbog velikog sadržaja vitamina A i E i ima anti-bakterijska svojstva, a smiruje i upalne procese. Najčešće se nalazi u losionima i kremama za telo, balzamima za usne, sapunu i proizvodima za kosu.

Štrikanje ili pletenje je postupak izrade, uglavnom ukrasnih ili odevnih predmeta od vunice. Pletene tkanine se sastoje od uzastopnih redova takozvanih petlji.

Umetnost štrikanja je jedna od najstarijih tehnika za stvaranje tkanina. Na starim grčkim vazama prikazane su žene u pripijenim haljinama, koje ukazuju na to da je pletenje tada bilo poznato. Iz vremena oko 500 godine n. e. sačuvana je jedna koptska kratka pletena čarapa. U početku za pletenje nije korišćen pribor, već samo vešti prsti. Kasnije su napravljene igle od kostiju ili drveta, a petlje koje su tako izrađene bile su iste kao i ove što se danas rade.

Sam proces štrikanja je sledeći: iz jedne početne omče koja leži na levoj igli, drugom se iglom izvlači nova omča i petlje se podižu na iglu. Uobičajeno je da se jedna pleteća igla drži levom, a druga desnom rukom, dok se nit prediva iz klupčeta provlači kroz prste leve ruke.

Postoje brojne metode i stilovi kojima se može ručno ili mašinski štrikati. Za to se koriste različite vrste igala i prediva. Korišćenjem igala različite debljine i oblika postiže se drugačiji efekat. Krajnji proizvod će biti različite teksture u zavisnosti za koje predivo se odlučite. Predivo za ručno pletenje se prodaje najčešće u obliku loptice, koja je obeležena etiketom. Na njoj su upisane težina, dužina, način pranja, sastav vlakna, a često je i predložena debljina igle koja treba da se koristi.

U 16. veku uske štrikane čarape postaju veoma popularne u Italiji i Španiji. U to vreme to je bio luksuz dostupan samo vladarima. Čitav vek kasnije tokom perioda  bidermajera, pletenje je i dalje bilo u modi. Dok za vreme Prvog svetskog rata štrikanje dobija praktičan smisao, da vojnike greju tople sokne, džemperi, šalovi i kape u hladnim noćima.

Sa razvojem industrije tokom dvadesetog veka, ručni rad polako postaje zanemaren. Danas je štrikanje uglavom hobi koji relaksira i umanjuje stres, a istovremeno je i koristan.

Uprkos hiljadama godina medicinskog znanja i proučavanja, ljudsko telo je i dalje neverovatano kompleksan i zapetljan sistem. U telu se pronalazi oko 60.000 milja krvnih sudova i 10 – 15 miliona ćelija. Okvir našem telu daju mišići i kosti. Oni omogućavaju da se krećemo, trčimo, igramo...

Kosa i nokti nisu živi deo našeg tela, ali i dalje veliki deo vremena posvećujemo upravo njima. U modi, telo je sredstvo izraza, sredstvo prenošenja lepote dizajnerske vizije na posmatrača. Nekada je žensko telo, njegova silueta, bila korigovana i menjana uz pomoć pomagala kao što je korset, bilo je pokrivano i sakrivano, a postepeno otkrivanje doživelo je tek u toku dvadesetog veka, kada je komad po komad, sloj po sloj, žensko telo doživelo revoluciju.

Revolucija se desila ne samo u pogledu odevanja već i estetike, kako su pre samo 100 godina ideal lepote ženskog tela bile obline, dok je doba manekenki i dizajnera donelo totalni preobražaj, pa je danas mršavost glavni adut, kome većina teži. 

Šta nam donosi 21.vek kada je telo u pitanju, ostaje da sačekamo i da vidimo!

Tregeri spadaju u sad već klasične modne detalje, a osnovna namena im je da drže panatalone. Mogu da budu napravljeni od materijala ili kože, uglavnom su elastični, a na krajevima su metalni dodaci pomoću kojih se zakače za odeću. Kada se pravilno postave, na leđima formiraju oblik latiničnog slova X ili Y.

Osim praktične namene, ovaj nekada samo za muškarce rezervisan komad, danas se koristi kao detalj koji će oplemeniti i žensku određenu modnu kombinaciju.

Tregere je izmislio Albert Thurston 1822. godine i od tada su ih muškarci nosili tokom celog 19. i početkom 20. veka.

Popularnost su izgubili zbog kaiša. Naime, tokom Prvog svetskog rata, pantalone od uniforme je lakše bilo držati na mestu pomoću kaiša, nego tregera. Od 1930. godine većina muškaraca je smatralo kaiš praktičnijim, a nošenje tregera nepristojnim jer se vide a smatrani su za deo donjeg veša..

U narednim decenijama, tregeri su doživljavali sramežljiv povratak, ali nikada nisu ponovo povratili svoj modni primat. Danas se vezuju uz ljubitelje punk muzike koji nose uglavnom crne tregere, čije su trake debele od 1,9 do 2,5 cm. Za neke je ovo izraz određenog stava i političkog opredeljenja.

Nekada su bili popularni tregeri od svile, a danas se prave od sintetičkih materijala ili kombinacije viskoze i vune.

Poznati voditelj Larry King se ne odriče tregera kada je u pitanju pojavljivanje u javnosti. Takođe, mogli smo da vidimo glumca  Daniela Craiga, u ulozi Jamesa Bonda, kako u filmu Casino Royale nosi tregere kao deo elegantnog stajlinga.

Mnoge dame su ih verovatno primetile i kao deo odevne kombinacije popularnog glumca Eda Westwicka, koji glumi u seriji Gossip Girl.

Ulje avokada je jestivo ulje koje se dobija ceđenjem boljke avokado (Persea americana). Može da bude jestivo, da se koristi za kuvanje a njegova primena u kozmetičkoj industriji je takože veoma poznata i rasprostranjena. Ovo ulje sadrži visok sadržaj vitamina E, D i A, ima antioksidantna svojstva i sadrži folnu kiselinu, gvožđe i proteine.

U kozmetičkoj industriji je čest sastojak raznih proizvoda, među kojima su proizvodi za kupanje, senke za oči, karmini, podloge za šminku, losioni za čišćenje lica, regeneratori za kosu, kreme za sunčanje i drugi proizvodi za negu kože i kose.

Podaci govore da preko 40 miliona ljudi u svetu poseduje Kipling torbu, iako njihovo ime možda i ne zvuči toliko poznato, barem kada je u pitanju naše tržiste.

Kompanija Kipling je osnovana 1987. godine u Antwerpenu, Belgiji. Sve ideje su potekle upravo odatle. Od 2004. godine su deo VF Corporation, koja broji poznate brendove poput Wranglera, Leeja, The North Facea,Vansa, Eastpaka, Napapijrija, Nauticae, i 7 for all Mankinda.

Naziv brenda je inspirisan poznatim britanskim piscem Rudyardom Kiplingom, čije je najpoznatije delo "The Jungle Book" (Knjiga o džungli).  Nakon Disneyjeve ekranizacije tvorci brenda su pod utiskom inspiracije sproveli svoju ideju u delo. Zabavna, prepuna boja i motiva „Knjiga o džungli” je pretočena u torbe. Posebno interesantan detalj je potezač za rajsferšluse u obliku majmuna koji je zvezda priče, a ujedno i njihov zaštitni znak. Prepoznatljivi su po korišćenju specifičnog materijala, takozvanog  zgužvanog najlona.

Njihova najprodavanija linija je basic, a sastoji se od praktičnih torbi za svaki dan u bezbroj kolorita. Prvobitno su ih najviše kupovali mladi putnici, ali je Kipling u poslednjih pet godina duplirao svoju prodaju. Ovaj fenomen je vezan upravo za njihov dizajn, koji je uz praktični zadovoljio i modni momenat. Oni zaista imaju torbu kao odgovor na bilo koju odevnu kombinaciju.  

Njihovi proizvodi se prodaju u Parisu, Londonu, Tokyoju, Hong Kongu i Sao Paulou, u preko 4.200 prodavnica.

Za njihove specijalne kolekcije su često zaduženi dizajneri, tako da su tokom godina uspostavili bezbroj saradnji, od kojih ćemo istaći onu sa Peterom Pilottom u kolekciji za jesen/ zimu 2010. godine.

Kipling stalno prati trendove, ali se nisu ograničili samo na modni segment. U cilju da zaokruže svoju priču, od 2010. godine su plasirali i aplikacije za iPhone, preko kojih njihovi korisnici mogu da saznaju informacije o vremenu, gde je najbliža Kipling prodavnica, da prelistaju najnoviji katalog ili da se prosto zabave uz igricu, a sve naravno pod budnim okom ‘’majmuna’’.

Fred Perry se ponosi time što je prvi britanski brend koji je nasleđe uspeo da uspešno uklopi u sportsku liniju i stvori slobodno možemo reći legendarni stil. Za sebe kažu da su ostali dosledni svojoj autentičnosti, integritetu i stavu.

Brend je rođen davne 1940. godine, kada je bivši austrijski fudbaler Tibby Wegner teniseru Fredericku Johnu "Fred" Perryiju predstavio ideju koju je trebalo da razviju zajedničkim snagama. Prvi proizvod ove saradnje je bila znojnica, koju su ubrzo nosili svi teniseri širom Britanije.

Sledeći poduhvat je iznedrio klasičnu sportsku pamučnu majicu, sa kragnom i prepoznatljivim znakom lovorovog venca na prsima. Kada je viđena na Wimbledonu 1952. godine, odmah je postala popularna ne samo kod tenisera već i kod tinejdžera. Kasnije, osnovnoj beloj majici se pridružuju verzije u preko 50 različitih boja.

Fred Perry se od samog početka vezuje za čitav niz muzičkih podkultura, nosili su ih ljubitelji soula, ali i skinhedi. Čak su se pojavile i grupe poznate kao ‘’Perry Boys’’. Uvek su važili za kul brend i sinonim klasičnog britanskog dizajna.

Danas je brend u vlasništvu japanske korporacije. Karakterističan logo, zasnovan na originalnom simbolu Wimbledona, nije promenjen i nalazi se na svim artiklima u vidu veza. Čelnici ove kuće su umeli da prepoznaju momenat i menjaju se u skladu sa novim modnim tokovima, često su unosili nove elemente i oplemenjivali kolekcije. U asortiman koji je bio namenjen pretežno muškom polu ušle su haljine, suknje i majice za dame.

Tri kolekcije za jesen zimu 2012. godine neporedno pred smrt za njih je uradila Amy Winehouse. Dizajner Raf Simons je više puta sarađivao na stvaranju novih kolekcija, a poslednja u nizu za proleće/leto 2013. će biti prikazana na nedelji mode u junu.

Japanski manikir je tehnika nege i oporavka noktiju koja se u Japanu upotrebljava već hiljadama godina. Ovaj isročnjački tretman je jedinstven po tome što u potpunosti oporavlja oštećene i slabe nokte, što je pogotovo korisno posle gela ili nadogradnje. Takođe, ovo je prirodan način nege koji obezbeđuje jačanje nokatne ploče, hrani nokte i podstiče rast, pa oni postaju čvrsti, elastični, meki i imaju zdravu boju i prirodan sjaj.

Tretman počinje skraćivanjem i nežnim turpijanjem noktiju, pa se prelazi na piling da bi nokti i zanoktice bile meke i glatke, posle toga se na nokatnu površinu nanosi Ni pasta koja je zasićena morskim peptidima, keratinom i sedefom i sve to se utrljava u nokte specijalnom turpijom koja je napravljena od teleće kože. Ta mineralna pasta popunjava mikroskopske pukotine i oštećenja na nokatnoj ploči. Posle se na nokte nanosi specijalni prah za poliranje koji sadrži pčelinji vosak, pa su vaši nokti zaštićeni tokom nekoliko sledećih lakiranja i skidanja laka, što znači da su vam nokti u nekoj vrsti zaštitne čaure koja dozvoljava noktu da diše i hrani ga u isto vreme.

Ovaj manikir se završava relaksirajućom masažom šake esencijalnim uljima, koji upotpunjuje ovo orijentalno iskustvo na najbolji način.

Đumbir je tropska začinska biljka koja je bila poznata još pre 2000 godina. Potiče iz predela jugoistočne Azije. Najviše se koristi u Indiji i Kini kao lek i začin.

Prijatnog mirisa poput limuna, slatkasto pikantani ukus đumbira sve češće se oseća i na našim trpezama. U prodavnicama ga možete naći kao svež koren ili u prahu. Koren se struže neposredno pred upotrebu. Indijci ga koriste čak i za kolače, a u našoj varijanti najbolje se slaže uz pečurke, meso, ribu, pirinač i jela od povrća.

U kozmetičkoj industriji se koristi kao dodatak sapunima, uljima za masažu i kupkama i ima blago zagrevajuće svojstvo. Najviše se primenjuje u proizvodnji parfema gde je zbog svog pikantnog mirisa veoma zastupljen.

Lekovita svojstva djumbira su zaista mnogobrojna: smiruje kašalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično dejstvo.

Dovoljna je mala količina ovog moćnog začina, koji je pomalo ljutkast, pa nemojte preterivati!

Kada pomislimo na opanke, svi se odmah preselimo na selo, kod baka i deka, i zamišljamo kako su se oni nekada oblačili. I naravno, opanci nas vezuju za selo zato što i jesu seoska laka, kožna obuća, koja se priteže oko nogu kaišima ili oputom. Ova obuća se ne nosi samo kod nas nego i na celom Balkanskom poluostrvu, a obli i zgled se razlikuje od naroda do naroda.

Oblik opanka je različit čak i u razlilčitim delovima Srbije. Najčešći oblici su sa „kljunom“ ili bez njega. Kljunom se naziva vrh prednjeg dela koji je lako povijen na gore, odakle se počinje preplitanje opute. Opanci sa "kljunom" se nazivaju i "Šiljkani", a najčešće se prave od teleće kože. Opannci koji su napravljeni od svinjske kože nazivaju “šivenjaci“.

Tačan datum kada je u svetu počelo da se koristiti tetoviranje nije poznato, ali ono što se sigurno zna je da su tetovaže i tetoviranje nastali pre više hiljada godina. Još su stari Egipćani tetovirali i ulepšavali svoja tela, a poznato je da se tetoviranje u kineskoj kulturi pojavilo 1000 godina pre Hrista. Sama praksa izrade tragova u pigmentu kože je prisutna u skoro svim kulturama u svetu.  

Moderna reč za tetovažu “Tattoo” prvi puta se spominje davne  1796. godine i to u dnevniku britanskog kapetana Jamesa Cooka.  Kada je kapetan stigao na Tahiti čuo je domoroce kako viču “Ta Tu” i tu je reč kasnije doneo u Englesku.

Moderni  talas zainteresovanosti za tetovaže nadolazi krajem šezdesetih godina prošlog veka. Renesansa moderne umetnosti ukrašavanja tela dovela je do toga da danas mnogi ljudi svoja tela iscrtavaju simbolima, a da čak ni ne znaju njihova prava značenja.

Tetovaže su se povezivale i sa opasnim, grubim momcima, ili nekim plemenima, ali već duže vreme  one nisu samo njihovo obeležje. Poslednjih nekoliko godina tetovaže su u trendu i za mnoge su samo još jedan modni detalj - za koji je, doduše, potrebna ili hrabrost ili nepromišljenost. Ako vam tetovaža dosadi, proces uklanjanja nije ni jeftin ni bezbolan, a nije uvek ni uspešan.  Zato, dobro razmislite pre nego što se istetovirate. Izaberite pravi simbol koji za vas ima pravo značenje i ne vodite se onim šta je trenutno u trendu, jer novi trendovi stižu svake godine.

Definicija čokolade bi mogla da bude da je to poslastica koja se dobija mešanjem kakao mase sa manjom ili većom količinom šećera. U praksi, čokolada je mnogo više od toga. Možemo da kažemo da je to zalogaj sreće koji većina ljudi ne odbija. Ovo je namirnica slatkog ukusa, posebne arome i jedinstvenog osećaja topljenja u ustima.

Sve počinje od zrelih mlečno belih zrna, plodova kakao biljke, koja se skrivaju u kruškastoj drvenastoj mahuni. Nakon berbe, mahuna se uklanja, a zrna vremenom usled izloženosti vazduhu potamne i postanu ljubičaste boje. Pošto je tada njihov ukus gorak, ostavljaju se da fermentišu par dana. Nakon tog perioda postaju smeđa, a zatim se dalje obrađuju kako bi dobila odgovarajući ukus. Posle prženja, zrna se melju i na taj način nastaje gorka čokolada. Da bi se dobila mlečna čokolada, u daljem procesu se gorkoj čokoladi dodaje kakao maslac, šećer, aroma vanile ili mleko u prahu.

Stari narodi Omleci, Maje i Asteci koji su živeli u Južnoj i Srednjoj Americi su prvi uživali u ukusu čokolade. Naravno, to nije bio ukus kakav danas poznajemo, već gorki napitak koji je bio dostupan samo najvišim društvenim slojevima. Napitak se pre 3.000 godina spremao od mlevenih plodova kakao biljke koje su mešali sa kukuruznim brašnom, čilijem, biberom i cimetom, a sve su prelivali vrelom vodom.

Kristofor Kolumbo je sa svojih putovanja doneo seme kakao biljke u Španiju. Nakon mlakog prijema, Evropljani su shvatili kakve mogućnosti krije ovo zrno. Tajna o pravljenju čokolade nije mogla da se dugo krije, pa se ubrzo manija za ovim ukusom proširila. Na francuskom dvoru su toplom čokoladom lečili depresiju, a u Engleskoj je pretila da pomuti slavu čaja.

Tek sredinom 19. veka čokolada dobija čvrst oblik, a za to je zaslužan Englez Joseph Fry, koji je bio vlasnik fabrike čokolade. Današnji oblik pločice je 1930. godine osmislila Ruth Wakefield.

Od tada do danas, tehnologija proizvodnje se neprestano usavršava. Osnovne vrste čokolade su mlečna, crna i bela čokolada. Naravno, postoji bezbroj proizvoda od čokolade, različitog ukusa, teksture i oblika. Trenutni hit je na primer čokolada sa jestivim zlatom i kavjar koji je umotan u najfiniju čokoladu.

Popularnost ove namirnice se nije zadržala samo u domenu nepca sladokusaca. Miris čokolade je inspiracija kreatorima parfema,  a zbog blagotvornog dejstva na kožu u ponudi su ‘’slatke’’ masaže  i razni kozmetički tretmani.

Nekada je čokolada nepravedno optužena da prouzruje karijes i akne, što je nizom istraživanja dokazano kao neistinita tvrdnja. Takođe, kažu da goji, ali ako se umereno konzumira, nema brige. Čokolada se smatra odgovornom za stimulaciju dobrog raspoloženja, odnosno podstiče stvaranje serotonina, koji je takozvani hormon dobrog raspoloženja u organizmu. Stoga ne treba izbegavati povremeno uživanje u kojoj kockici.

Toliko omiljen i upotrebljavan, sjaj za usne je stanovnik svake tašne i najčešće je prisutan element make up-a. Sjajevi mogu da budu u tubi, u bočici ili u kutijici i njihova primarna namena je da daju sjajnu teksturu usnama.

Sjaj za usne je izmislio profesionalni šminker Max Factora 1930. jer je želeo proizvod koji će na filmskom platnu da učini usne sjajnim i senzualnim. Max Factor je razvijao šminku namenjenu glumicama u crno-belim filmovima, a kako su te glumice postajale uzor za milione žena, te žene su želele i šminku koju su videle na velikim ekranima. Tako je 1932. lansiran prvi sjaj dostupan u parfimerijama - Max Factor X-Rated i ta formula je bila u prodaji sve do 2003, kada je zasluženo penzionisan.

Danas je u prodaji dostupno bezbroj različitih sjajeva za usne koji su neutralni ili boje usne u mnoge nijanse uz podjednako raznovrsne ukuse , mirise i teksture koje mogu varirati od prozračnih, preko sedefastih, sa šljokicama ili metalik odsjajima.

Sjaj za usne nije isto što i balzam, koji ima prvenstveno medicinsku namenu da neguje i hrani usne, mada danas mnogi sjajevi imaju hidratantna i hranljiva svojstva.

Dr. Hauschka je jedinstveni kozmetički brend, čiji je koncept zasnovan na korišćenju sastojaka iz prirode po receptima dr. Rudolfa Hauschke.

Njihova ideja vodilja je da pomno izaberu lekovite biljke, koje posle posebnog načina obrade, koriste za proizvodnju preparata koji blagotvorno deluju na najrazličitije tipove kože.

Sunce, vetar i drugih spoljni uticaji mogu da ostave negativne posledice na koži. Zato se kozmetika Dr. Hauschka bori protiv toga. Oni tvrde da njihovi proizvodi jačaju procese hidratacije i regeneracije.

Osim nege, u ponudi je od 1999. godine i dekorativna kozmetika utemeljena na metodi koju je osmislio dr. Hauschka. Bitno je istaći da svi preparati osim što ulepšavaju kožu lica, istovremeno je i neguju. Sastojci poput kvalitetnih biljnih ulja, voskova i pažljivo odabranih biljnih ekstrakata se nalaze u ruževima, tečnim puderima, puderima u kamenu i prahu, rumenilima, maskarama i senkama. Kuriozitet je i da nijanse u dekorativnoj kozmetici odgovaraju prirodnim nijansama tena.

Riblja kost je frizura koja godinama unazad izaziva divljenje zbog svoje složene strukture. Iako dugo postoji, ona nikako nije staromodna, već naprotiv veoma popularna.

Stilisti su riblju kost doneli na modne piste, a Holivud ih prihvatio, pa trend pletenica u kosi samouvereno vlada već nekoliko sezona. Tako možemo da vidimo mnoge poznate dame poput Blake Lively, Jessice Albe, Nicole Richie i Rihanne, kako nose ovaj tip frizure u različitim svečanim prilikama.

Riblja kost je zanimljiva zamena za uobičajene frizure. Može da bude glamurozna, ali i totalno opuštena i  u boho stilu, koliko se isplete labavo. 

Ova pletenica se plete od temena, tako što se novi pramenovi postepeno uzimaju i prebacuju u pramen sa druge strane.

Bilo da je u pitanju novogodišnja noć ili letnje vrućine, riblja kost je prikladna frizura za svaku priliku.

Moher je vrsta materijala, koji se dobija od dlake angora koza. Reč moher se koristila još od 1570. godine, a potiče od arapske reči ’’mukhayyar’’.

Angora koze originalno potiču sa Tibeta, a od 16. veka se uzgajaju i u Turskoj. Kasnije se ideja o proizvodnji moher tkanine proširila na Englesku, Rusiju, Nemačku i Austriju.

Krzno angora koze raste u formi pravilne lokne, a striže se dva puta u toku godine, na jesen i u proleće. Tako se od jedne koze dobija oko 5- 8 kilograma mohera godišnje. Nakon određenih postupaka čišćenja i odrade, dobija se kvalitetno vlakno koje se sastoji uglavnom od keratina. Iako je moher vrsta vune, zbog svog svojstva, spada u luksuzne materijale poput angore i kašmira. Jagnjad i mlađe koze daju kvalitetniji i tanji moher, koji se koristi za izradu odeće, dok starije koze daju moher koji se koristi za tepihe.

Moher je jedan od najstarijih materijala u upotrebi i to ne slučajno, on je trajan, otporan, lako se boji. Poseduje odlične termoizolacijske osobine, što znači da zimi greje, a leti rashlađuje.

Da biste uopšte sprečili pojavu moljaca, odeća koju odlažete u garderober mora biti čista a preventivno pomažu i namenske kuglice ili sapun, divlji kesten, kedar ili lavanda. Moljci beže od mirisa navedenih supstanci, pa će ih to u početku oterati.

Takođe, kad god imate priliku, provetravajte ormar. Otvarajte vrata i fioke i sve prozore u sobi bar jednom u dva meseca da bi se sve izluftiralo i osvežilo.