Štrikanje ili pletenje je postupak izrade, uglavnom ukrasnih ili odevnih predmeta od vunice. Pletene tkanine se sastoje od uzastopnih redova takozvanih petlji.

Umetnost štrikanja je jedna od najstarijih tehnika za stvaranje tkanina. Na starim grčkim vazama prikazane su žene u pripijenim haljinama, koje ukazuju na to da je pletenje tada bilo poznato. Iz vremena oko 500 godine n. e. sačuvana je jedna koptska kratka pletena čarapa. U početku za pletenje nije korišćen pribor, već samo vešti prsti. Kasnije su napravljene igle od kostiju ili drveta, a petlje koje su tako izrađene bile su iste kao i ove što se danas rade.

Sam proces štrikanja je sledeći: iz jedne početne omče koja leži na levoj igli, drugom se iglom izvlači nova omča i petlje se podižu na iglu. Uobičajeno je da se jedna pleteća igla drži levom, a druga desnom rukom, dok se nit prediva iz klupčeta provlači kroz prste leve ruke.

Postoje brojne metode i stilovi kojima se može ručno ili mašinski štrikati. Za to se koriste različite vrste igala i prediva. Korišćenjem igala različite debljine i oblika postiže se drugačiji efekat. Krajnji proizvod će biti različite teksture u zavisnosti za koje predivo se odlučite. Predivo za ručno pletenje se prodaje najčešće u obliku loptice, koja je obeležena etiketom. Na njoj su upisane težina, dužina, način pranja, sastav vlakna, a često je i predložena debljina igle koja treba da se koristi.

U 16. veku uske štrikane čarape postaju veoma popularne u Italiji i Španiji. U to vreme to je bio luksuz dostupan samo vladarima. Čitav vek kasnije tokom perioda  bidermajera, pletenje je i dalje bilo u modi. Dok za vreme Prvog svetskog rata štrikanje dobija praktičan smisao, da vojnike greju tople sokne, džemperi, šalovi i kape u hladnim noćima.

Sa razvojem industrije tokom dvadesetog veka, ručni rad polako postaje zanemaren. Danas je štrikanje uglavom hobi koji relaksira i umanjuje stres, a istovremeno je i koristan.

Ili krojni list je isečak na papiru ili kartonu, čiji se oblici precrtavaju na tekstilni materijal i onda se ti oblici isecaju i spajaju po određenom redosledu i tako nastaje odevni predmet. Svaki odevni predmet ima drugačiji šablon i za svaki komad se krojni list posebno izrađuje.

Još je Coco Chanel prepoznala lepotu i praktičnost štrikanih komada i detalja, te se danas pletivo povezuje sa modnim oslobađanjem žena. Tokom četrdesetih su Lana Turner i Jane Russel nosile ištrikane kupaće kostime, a šezdesetih se pojavljuje čuveno Mmissoni pletivo, koje je i danas simbol šika i kvaliteta.

Debljina konca i rad određuju namenu i stil određenog komada pletiva. 

Štras - ili veštački dijamant se pravi od stakla, kristalnog kamena ili akrila i cilj mu je da što bolje podražava iskričavost i sjaj dijamanta. Od njega se pravi bižuterija i dekoracije za garderobu i scenske haljine.

Šea puter je prirodna masna supanca koja se dobija iz oraha Šea drveta. Iako je puter jestiv, najpoznatija je njegova uloga u kozmetičke svrhe. Koristi se kao baza za: mleka za telo, sapune, kreme za ruke, losione i balzame za kosu. Šea je namenjen nezi suve kože i popularan zbog svojih umirujućih dejstava. Takođe se koristi u terapiji ožiljaka, ekcema, opektina, iritacije i psorijaze. Topi se na temperaturi tela i lako se apsorbuje u kožu ne ostavljajuči mastan trag.

Šubara - odevni predmet za glavu napravljen od pravog ili veštačkog krzna koji doprinosi ekstravagantnom i ekscentričnom stilu. Vodi poreklo iz Rusije gde je veoma popularna i gde se nosi zimi zbog veoma niskih temperatura.

Šešir - sakrijte pogled ispod maxi šešira ovog leta i iznenadićete se koliko će radoznalih pogleda biti upućeno u vašem pravcu.

Štikla - koliko moći sedrži ovaj mali predmet želje. Nikad ih nije dosta i ne mogu biti previsoke- štikle su apsolutni fetiš koji će uvek suvereno vladati ženskim srcima.