21. 09. 2011
Globalno modno putovanje
Istražujte, i mi ćemo, uredno sa vama!
Nedavno sam pročitao da je Frida Giannini izjavila da ćemo svi uskoro ( može se raditi i o više decenija, znaće to najbolje Frida) biti u uniformama koje će ličiti jedna na drugu I predstavljati modni superlativ, bez aluzija ili inspiracija da budu modni imperativ. Što bi značilo da je ova rođena rimljanka na čelu firentinskog Gucci-a ( pored toga što je dokazala da ume da se nosi sa brementim nasledjem dvostrukog G), izgleda svesna, da je moda postala legija, baš poput rimske u kojoj se vojnik od centuriona razlikuje samo u detalju ili bogatijoj dekoraciji Da, baš kako i rekoh! Legionarski vs vojnički! Vojničke perspektive joj je, izgleda, “usadila” Madona koja je u njoj, nedavno, rasterala “sramežljivost” I pokazala da čelična disciplina pomešana sa konusnim gurdnjakom daje eliksir večnog seksipila kome ni nakon 50-te niko ne odoleva, ali, to sada nije ni važno.
Vratimo se utisku o kome sam želeo da pišem. Poslednjih dana sam imao sreću, da u ovom ludom recidivno transcendentnom…ili kakvom god, vremenu prošetam ulicama nekoliko velikih evropskih gradova počevši od “uljuljkane” Venecije, preko Nice, Kana, Barselone, pa opet Milana I Verone…i to sve u jednom potezu, brzopotezno upisujući u svoj pasoš nepostojeće štambilje onih kojima se okrećemo I postojeće, onih, sa kojima smo se družili, a sad baš i ne bismo. Elem, baš kako savremno doba i zapoveda, sve je dostupno, brzo i ogoljeno, ali opet malo je onih koji čitaju izmedju redova ili posle zareza.
E, dakle, ja sam “čitao” i pročitao da je moda pojela samu sebe negde na putu izmedju Kana I Milana ( kakve li rime?!) shvatih da se to negde izvesno desilo a da mi toga možda I nismo svesni. Da vas ne bih opterećivao modnom sociologijom ostaviću je svojoj doktorskoj tezi, uveren sam da je došlo do nečeg što bih nazvao zasićenje globalnih razmera kada je i moda u pitanju. Konzumizam je do početka 21. veka toliko agresivno razvijao potrošačko društvo, da ga je sada u drugoj dekadi, tog istog veka, doveo I do apsurda a modu pretvorio u sopstvenu pleonazmatičnu sliku koja se protezala, barem u mojoj vizuri, od Barselone do Milana. Želje su nadvladale potrebe, I odjednom je njegovo visočanstvo klijent postajao I svako od nas koji se kitio brendom LV ili D&G ili H&M, ma koliko da je to pristajalo ili ne njegovom društvenom i ekonomskom statusu. A tek Kinezi, koji su osvajali i sa lakoćom osvajaju i najzahtevnije standarde vizuelnog identiteta svakog od brendova, koji su obimnim I posvećenim radom na reklamnim kampanjama poručivali, gotovo vapajem: ”ALI OVO JE ORIGIIIIIIINAL!”
Otuda crnac (sa bojom kože koju je nedavno zaštitio Fergammo kao svoj ton crne), koji je uredno prodavao LV tašnu ( Made in PRC - People republic of China, da ne bi, ne daj Bože, pomisli da sam lascivan), nekoj razdraganoj grupi turista koji su stajali tik do raskošne radnje LV, a u neposrednoj blizini Duždeve palate ( koji je i sam najčešće bio trgovac, prim.prev.aut.) i nije bio neko iznenadjenje ni meni, ni slučajnim prolaznicima, a ni zaposlenim u LV radnji.
O taj prokleti konzumizam, učinio je od nas kanibale onoga što se zove identiet, integritet, tradicija I nasleđe. Moda je postala toliko dostupna i toliko “laka” da ju je odjednom svako poznavao, kupovao i sa VI, pomalo divlje i neuravnoteženo prešao na TI. A sa modom je na TI bivao samo Luj XIV na početcima onoga što zovemo trend. Posle smo se svi navikli da je TI inače najprimenljivija zamenica i da se etikecija, što moda u suštini i jeste ne računa-više.
Tako nije čudno da vidimo devojčicu sa LV torbom (ne često originalom) okačenom na ruku koja erektivno stoji u vazduhu držeći Virtu telefon od šanera sa dekodiranom mrežom sa koje nedavno bejaše skinut ili I Phonom za koji jedino ima smisla posedovati ga, kada idete u 6.razred neke O.Š. gradskoga jezgra…
Nije greška u njima, greška je u modi!! Razbolela se davnih 60-tih kada je počela da veliča svoje heroje ( čitaj – modne dizajnere) a metastazirala 90-tih kada je odlučila da joj maksima bude - za nekoga sve za svakoga ponešto!!! Tada je samo nekolicina modnih ikona i to onih najskupljih ( za koje mnogi i ne znaju, a bave se modom-kako drugačije) krenula da se bori da zadrži svoj integritet i modnu nit, bila ona od kože, svile ili konca. A na koncu konca izgleda, da sada baš te kuće I dalje ostaju predmet želje, a ne samo potrošačka kolona potraživanja multinacionalnih mega kompanija koje ih skoro preko 80% odveć poseduju.
To posedovanje pretvorilo se u opsesiju ovih kompanija, da otvaraju lanace i lance prodavnica širom sveta. Kada odete na neki od sajtova i ukucate store locator ponekad se, barem ja, prosto iznenadim lokalitetima na kojima su vam dostupne najnovije kolekcije, I gde sve možete u rukama nositi kese sa logom koji je do nedavno bio “tako francuski” I mirisao na kroasane iz Latinskog kvarta…
Tako I ja tokom ovog puta, osetih umor od gomile izloga koji su korporativno očitavali nove modne tendencije I predstavljali svoje predloge u svakom od gradova koje sam prošao. Uvek iznova isto i sa minimalnim odstupanjima, uslovljenih ponajpre pozicijom radnje ili veličinom izloga, nikako i retko lokalitetom koji bi imao geografsku konotaciju.
U celoj toj modnoj slici, oni koje zovemo prontomodaši, koji i kod nas već većinom suvereno vladaju podjednako, kako, pešačkom tako i shopping mall zonom, mahnito se bore da “skinu” što pre neki novi komad Prada, Gucci, Chanel ili Lanvin, ponekad uz pomoć I samih dizajnera na čelu ovih kuća?!
Izgibiti draž u modi je podjednako kao izgubiti pasoš u Ekvatorijalnoj Gvineji, a da znate da je najbliži konzulat naše najnovije zemlje na minimum circa 1286km od vas. Obezglavljeni i osujećeni u pokušaju da kupite nešto posebno, u novoj modnoj eri možete bez problema iste čizme, ukoliko ne stignete u Kanu, kupiti u Barseloni. Kesa je ista, ako vam je do kese, a brend sija podjednako ma gde ste ostvarili Tax Free!
Šta bi to značilo? Da je dostupnost mana? Pa, u neku ruku svakako!
Ja i dalje tvrdim da kupiti Chanel u Rue Cambon nije isto kao kada ga kupite na aerodromu u Veroni!
Ali ima tu i jedna dobra stvar. Konzumizam je naučio svoje klijente i jednoj važnoj stvari! A to je da je stil vaša, lična i vrlo delikatna stvar, koja, barem u svetu onih osvešćenih (malobrojih i dalje) podrazumeva da ga gradite istražujući, što je moda takođe! A moda svoju vitalnost ima samo u jednoj stvari a to je INOVACIJA! Upravo u tome leži njena poslednja boca infuzije koju ova stara dama mora da primi u vremenu koje dolazi. I to polako kap po kap!
Uverenje da je oporavak moguć, dalo mi je nekolicina autentičnih dizajnerskih radnji koje sam viđao u svakom od gradova. Mladih ne samo godinama, nego i stilom i duhom, ljudi koji u ovim malim oazama nude upravo ono što je ona moda “velikih” imena izgubila-miris kroasana, ukus marcipana, i pikantnost paelje. Upravo oni koji će sutra postati veliki daju sjaj u ugaslom modnom oku da će moda ipak preživeti I po ko zna koji put “obrnuti” krug I pokrenuti ciklus onoga što nam je u njoj zanedostajalo – autentičnosti i duha!
I da završim kao salonski intelektualac, kako reče Igo “ da nije žena, dijamanti bi bili obični kamenčići!” Zato nam ostaje da, SML i vi zajedno sa nama, neke od novih kamenčića pretvorimo u nove modne dijamante, potrebna im je samo podrška. Neke već brušene dijamante, u metaforičnom smislu svako od nas ima u svom nasleđu, mentalnom ili realnom. Moda je mašta i igra kojoj ne treba, u mnogim slučajevima igrati po pravilima. Ove nove modne interpretacije čine da izgledate drugačije I posebno I ne morate neophodno ići u Milano po tako nešto. Dovoljno je prepoznati u sebi samog sebe i sopstveni stil, jer da nije tako, ni večna Coco ne bi rekla “ Kada je neka žena loše obučena, gleda se njena haljina. A kada je savršeno obučena gleda se ŽENA!”
Zato savršenstvo tražite u autentičnosti ne u uniformsanosti, u vašoj ženstvenosti a ne u taštini, a ona je tu u vašoj bližoj ili daljoj okolini. Istražujte, i mi ćemo, uredno sa vama!