William J. Cunningham

U veseloj misiji

Poznati modni fotograf William J. Cunningham je rođen 13. marta 1929. godine. Poznat je po svom iskrenom stilu i uličnim fotografijama koje su objavljivane u New York Timesu.

Nakon što je napustio Univerzitet Harvard Cunningham se seli u New York gde radi u advertajzingu. Nedugo zatim napušta posao i počinje da pravi šešire pod nazivom "William J.". Odlazi u vojsku, po povratku počinje da piše za Chicago Tribune.

Tokom godina, kao pisac, značajno je doprineo modnom novinarstvu, predstavljajući publici danas poznata imena Azzedine Alaïu i Jean-Paul Gaultiera. Dok je radio za Tribune i Women's Wear Daily počinje da spontano fotografiše modne momente na ulicama New Yorka. Nakon što je slučajno uslikao Gretu Garbo, objavljuje set fotografija u decembarskom izdanju Timesa 1978. godine, što postaje redovna rubrika. Njegov urednik Arthur Gelb je bio oduševljen i ovo je nazvao prekretnicom jer se prvi put u štampi pojavljuju fotografije poznatih bez njihove dozvole.

Cunningham je nastavio da slika prolaznike na ulicama Menhetna svaki dan i tako je već dobrih 50 godina. Obučen u plavu radnu uniformu i na biciklu, koji mu je u proteklih 50 godina ukraden čak 28 puta, uvek sa željom da ne privlači pažnju, pa tako njegova životna priča nema pikantnih detalja. Živi u malom stanu, bez ormara, kuhinje i ličnog kupatila, sa velikom brojem kutija u kojima se nalaze fotografije čiji dobar deo nikada nije ugledao svetlost dana. Bez obzira na tu povučenost i skromnost, Richard Press i Philip Gefter su želeli da dokumentuju njegov rad i život. Snimljen je film, koji je predstavljen u martu 2012. godine.

Iako je poznate slikao bez njihove prethodne dozvole, oni mu to nikada nisu zamerili, čak je na neka dešavanja bio jedini pozvani član medija. Cunningham je izgleda uvek bio umeren u svemu, osim u svojoj modnoj potrazi i potrošnji filma. On neće odložiti svoj aparat čak i kada je počasni gost, ali neće ni fotografisati čuvenu Catherine Deneuve, ukoliko smatra da nije interesantno obučena.

Mozda je suština životne filozofije ovog veselog 83. godišnjaka u njegovoj izjavi: ’’ To nije ono što ja mislim, to je ono što ja vidim, jednostavno sam pustio da ulica razgovara sa mnom.’’