Štampaj Štampaj Pošalji prijatelju

28. 02. 2013

Čokolada

Zalogaj sreće koji se ne odbija...

Definicija čokolade bi mogla da bude da je to poslastica koja se dobija mešanjem kakao mase sa manjom ili većom količinom šećera. U praksi, čokolada je mnogo više od toga. Možemo da kažemo da je to zalogaj sreće koji većina ljudi ne odbija. Ovo je namirnica slatkog ukusa, posebne arome i jedinstvenog osećaja topljenja u ustima.

Sve počinje od zrelih mlečno belih zrna, plodova kakao biljke, koja se skrivaju u kruškastoj drvenastoj mahuni. Nakon berbe, mahuna se uklanja, a zrna vremenom usled izloženosti vazduhu potamne i postanu ljubičaste boje. Pošto je tada njihov ukus gorak, ostavljaju se da fermentišu par dana. Nakon tog perioda postaju smeđa, a zatim se dalje obrađuju kako bi dobila odgovarajući ukus. Posle prženja, zrna se melju i na taj način nastaje gorka čokolada. Da bi se dobila mlečna čokolada, u daljem procesu se gorkoj čokoladi dodaje kakao maslac, šećer, aroma vanile ili mleko u prahu.

Stari narodi Omleci, Maje i Asteci koji su živeli u Južnoj i Srednjoj Americi su prvi uživali u ukusu čokolade. Naravno, to nije bio ukus kakav danas poznajemo, već gorki napitak koji je bio dostupan samo najvišim društvenim slojevima. Napitak se pre 3.000 godina spremao od mlevenih plodova kakao biljke koje su mešali sa kukuruznim brašnom, čilijem, biberom i cimetom, a sve su prelivali vrelom vodom.

Kristofor Kolumbo je sa svojih putovanja doneo seme kakao biljke u Španiju. Nakon mlakog prijema, Evropljani su shvatili kakve mogućnosti krije ovo zrno. Tajna o pravljenju čokolade nije mogla da se dugo krije, pa se ubrzo manija za ovim ukusom proširila. Na francuskom dvoru su toplom čokoladom lečili depresiju, a u Engleskoj je pretila da pomuti slavu čaja.

Tek sredinom 19. veka čokolada dobija čvrst oblik, a za to je zaslužan Englez Joseph Fry, koji je bio vlasnik fabrike čokolade. Današnji oblik pločice je 1930. godine osmislila Ruth Wakefield.

Od tada do danas, tehnologija proizvodnje se neprestano usavršava. Osnovne vrste čokolade su mlečna, crna i bela čokolada. Naravno, postoji bezbroj proizvoda od čokolade, različitog ukusa, teksture i oblika. Trenutni hit je na primer čokolada sa jestivim zlatom i kavjar koji je umotan u najfiniju čokoladu.

Popularnost ove namirnice se nije zadržala samo u domenu nepca sladokusaca. Miris čokolade je inspiracija kreatorima parfema,  a zbog blagotvornog dejstva na kožu u ponudi su ‘’slatke’’ masaže  i razni kozmetički tretmani.

Nekada je čokolada nepravedno optužena da prouzruje karijes i akne, što je nizom istraživanja dokazano kao neistinita tvrdnja. Takođe, kažu da goji, ali ako se umereno konzumira, nema brige. Čokolada se smatra odgovornom za stimulaciju dobrog raspoloženja, odnosno podstiče stvaranje serotonina, koji je takozvani hormon dobrog raspoloženja u organizmu. Stoga ne treba izbegavati povremeno uživanje u kojoj kockici.