Štampaj Štampaj Pošalji prijatelju

20. 09. 2013

Štrikanje

Lepo i korisno

Štrikanje ili pletenje je postupak izrade, uglavnom ukrasnih ili odevnih predmeta od vunice. Pletene tkanine se sastoje od uzastopnih redova takozvanih petlji.

Umetnost štrikanja je jedna od najstarijih tehnika za stvaranje tkanina. Na starim grčkim vazama prikazane su žene u pripijenim haljinama, koje ukazuju na to da je pletenje tada bilo poznato. Iz vremena oko 500 godine n. e. sačuvana je jedna koptska kratka pletena čarapa. U početku za pletenje nije korišćen pribor, već samo vešti prsti. Kasnije su napravljene igle od kostiju ili drveta, a petlje koje su tako izrađene bile su iste kao i ove što se danas rade.

Sam proces štrikanja je sledeći: iz jedne početne omče koja leži na levoj igli, drugom se iglom izvlači nova omča i petlje se podižu na iglu. Uobičajeno je da se jedna pleteća igla drži levom, a druga desnom rukom, dok se nit prediva iz klupčeta provlači kroz prste leve ruke.

Postoje brojne metode i stilovi kojima se može ručno ili mašinski štrikati. Za to se koriste različite vrste igala i prediva. Korišćenjem igala različite debljine i oblika postiže se drugačiji efekat. Krajnji proizvod će biti različite teksture u zavisnosti za koje predivo se odlučite. Predivo za ručno pletenje se prodaje najčešće u obliku loptice, koja je obeležena etiketom. Na njoj su upisane težina, dužina, način pranja, sastav vlakna, a često je i predložena debljina igle koja treba da se koristi.

U 16. veku uske štrikane čarape postaju veoma popularne u Italiji i Španiji. U to vreme to je bio luksuz dostupan samo vladarima. Čitav vek kasnije tokom perioda  bidermajera, pletenje je i dalje bilo u modi. Dok za vreme Prvog svetskog rata štrikanje dobija praktičan smisao, da vojnike greju tople sokne, džemperi, šalovi i kape u hladnim noćima.

Sa razvojem industrije tokom dvadesetog veka, ručni rad polako postaje zanemaren. Danas je štrikanje uglavom hobi koji relaksira i umanjuje stres, a istovremeno je i koristan.