Novi modni eliksir

iz Londona

Putovanje u London bilo je najavljeno već juna ove godine i bez obzira na brižljivo planiranje, uvek se nekako sve desi na brzinu i u žurbi. Viza Ujedinjenog Kraljevstva u poslednji čas, (greškom, moje malenkosti, da ne bude zabune), stigla je u moje ruke. Samo jedan dan pred već zakazan let za London, uz veliki brigu organizatora putovanja koji su insisitirali na mom dolasku, s obzirom da sam imao čast i zadatak da dodelim prve tri nagrade za modni dizajn manifestacije Young Creative Chevrolet u okviru nedelje dizajna u Londonu, bio sam spreman za polazak. JAT Airlines opet leti za London, već neko vreme, i sve izgleda kao i pre, sem toga što je, gore pomenuta kompanija, sad nosioc sufiksa Airlines, i sem toga što sada letimo iz Srbije... Jedino što nije prošlo, ili se izmenilo, kako vam draže, je da polećemo iz Beograda, i što London, slobodno se može reći oduvek, nepromenljivo predstavlja jedan od sinonima nasleđa, tradicije i inovacije....
Uzme li se u obzir da su još Rimljani osnovali grad i tome se doda uticaj ovog grada na mnoge svetske sfere i tokove, koji je od prve polovine 19.veka pa sve do treće dekade 20.veka bio najveći grad na svetu, onda i ne čudi da, ukoliko ste svesni toga, pođete na ovaj put "otvoreni" za ono što vam ovaj grad može pružiti.

Otvoren kakav krenuh, bio je sjajan intro za "upijanje" svega što smo imali prilike da vidimo, čujemo i verujem shvatimo. Naime, jedna metropola ovog kalibra "pucala" je na sve strane niz informacija i inspiracija i ponekad me dovodila u blago odsustvo fizičke prisutnosti i odvodila u razmišljanje pa i kreativni razgovor sa samim sobom.

U tom, gore pomenutom stanju, vrtele su se razne informacije o modi, o stilu života, o novim smernicama u ukupnom dizajnu i ukupnom pristupu onome što zovemo stil. Kako na početku rekoh Young Creative Chevrolet bio je osnovni povod mog boravka u Londonu, ovaj put, ali i sjajna prilika da tokom ceremonije dodele čujem i jednog izuzetnog kreativnog čoveka koji se zove Wayne Hemnigway. Poznatiji kao osnivač modnog brenda Red or Dead, koji već neko vreme živi van njegovog direktnog angažmana (prodao ga je prethodnih godina), ovaj izuzetan kreativac govorio je o idealu stvaranja, koji nam je u vremenu agresivnog konzumizma, skoro hiruški odstranjen, kako iz nivoa kreativca tako i nivoa potrošača. U svom predstavljanju koncepata u kojima aktivno učetvuje kroz niz projekata kojima je posvećen, kao da nam je poručio dozu kreativnosti i sa slamkom servirao u čaši na stopu, poput tajnog eliskira. Njegova izuzetna, skoro dirljiva priča o stvaranju svog brenda i aktivnosti koje do danas daju izuzetne rezultate, dali su svim prisutnim, (ili bar većini) onu potrebnu inerciju i „vetar u leđa“ da pogledamo dalje nego što vidimo, i shvatimo više od onoga što razumemo. Da ne bih zazvučao kao utopijski filozof, pokušaću da budem konkretniji i jasniji. Gospodin Hemingway govorio je o novom pokretu koji je iz koncepta second hand, kroz vreme počeo da biva vintage, a danas je jednostavno reinvencija.

Izgleda da eliksir reinvencije i jeste bio nedostajući link u slikama o kojima sam pisao, kada sam govorio o tome da je potpuno svejedno gde ste kupili svoj brendirani komad odeće, jer odveć sve je to na svakoj tački planete postalo isto. Komanda „copy-paste“ izgleda neumitno osvaja svaki i najmanji ćošak modnog carstva u kome sunce nikada ne zalazi. Razgovor o reinvenciji je kao jedna omanja „eksplozija“ pukao pred našim očima kao novi put ili smer u kome se treba kretati. Otuda ta tradicija, pomislih, ali inovacija, shvatih! U tom momentu London sam osetio kao stari dobri tvid sako koji je u suštini onaj klasik koji će svaki muškarac, podjednako kao i žena imati uvek u garderoberu. Ogrnuvši sako krenuo sam u otkrivanje onoga što London govori na modnom jeziku. Gospodina Hamingway-a ću ostaviti, samo za kratko, i nadam se uskoro pisati o njegovim idejama sa dobrim povodom.

Dakle, London pored mosta koji nije pao, se itekako sprema za Olimpijadu sledeće godine. Kraljica Viktorija ispred Bakingemske palate, pažljivo prati radove, dok je preko ramena gleda dugovečna vladarka Elizabeta II. Nedavno venčanje o kome ste mnogo čitali na sml.rs i dalje je tema, kako suvenira tako i izložbi, te ukoliko ste namerili da se uputite u detalje oko priprema OI ili razvoja gift shop-ova sa heraldikom vojvodskog para, tu vam inspiracije neće ponestati ali vremena svakako!

Dejstvo tajnog eliksira izgleda je izazvalo u meni potrebu da gledam šire, ili mi se bar tako učinilo, i počeh svoju londonsku šetnju Oxford i Regent street-om. Slika je bila slična slikama koje sam imao priliku da vidim na nedavnom putovanju. Ponuda pronto mode u največem zenitu. Dabldekeri i londonski taksi skoro u podjednakoj količini kao i šarenih izloga i brendova. I taman kada sam pomislio da ću uz vrisak da krenem da trčim u suprotnom pravcu, udahnuh duboko i osetih neki novi „modni miris“. Drugačiji i za dve mirisne note jači nego ranije. U tom mirisu bilo je nečeg novog, skoro izazovnog, mirisa novca, mirisa kreativnog i nedostajućeg. Elem, modu u Londonu prepoznah u rečima Gospodina Hemnigway-a: reinvention! Ispred najvećeg Top Shop-a koji se da zamisliti, stajali su i hodali ljudi sa identitetima, modnim stavovima i interpretacijama. Da ne mislite, bilo je i onih kojima bi bilo podjednako uredu da obuku kesu H&M, Top Shop, Next ili šta god, toliko su ličili na izloge, da povremno pomislih da su viseće etikete skoro modni must have na njima! Ipak, oni prvi bili su više nego zanimljivi. Devojka koja se u gipsy stilu prošetala nedaleko od mene bila je fenomenalna mešavina nasledja i inovacije, slojeviti modni imperativ koji se fantastično uklapao u ludilo konzumizma i pronto moda brendova. Crnkinja sa parom neodoljivih adidas gojzerica na tufne koje je dizajnirao Jeremy Scott, poslovnog čoveka u besprekornom ručno radjenom odelu i Muji tašnom sa aluminijusmkim drškama, devojku u haljini iz 50-tih godina prošlog veka u tonovima pudera sa Hunter čizmama potpisanim Jummy Choo i krznenim kaputom koji se seća 70-tih godina ali mu je nenametljivo dodat i par pvc rukava koji neodoljivo podseća na novu Burberry kolekciju. Takva modna živost bila je upravo dejstvo eliksira. Modna metropola kakva London jeste nudila je i niz svih onih high brendova koje srećete svugde oko vas, Herrods je krasio brend CHANEL u svakom od svojih izloga.

Ipak i pored svih brendova, i onih tradicionalno britanskih i onih koji su deo drugih modnih tradicija, London je na mene ostavio utisak novog i inovativnog i doživljaj reinvencije koja je obeležila novu trasu u dizajnu. „Bezimeni“ dizajneri u svim ulicama koje čine ikonografiju dizajna, i to ne samo mode, njihov rad i njihov kreativni iskaz tajni su eliksir ovog neverovatnog grada. Svaki korak bio je nova slika, i novi impuls. Sjajna i autentična ponuda učiniće i od najvećeg defetiste, idealistu koji će pronalaziti svoj eho u dizajnu koji vas okružuje. Koristeći delove starog komada garderobe, starog detalja ili redizajniranog dezena iz 70-tih godina, modna slika postaje osvežena na jedan potpuno novi način. Ovaj put je ponudio jedan potpuno novi autentičan modni izraz i stav. Pogled na garderobu, nameštaj ili dizajn imao je utkanu reč reinvencija. Poštovanje nasleđa kroz svojevrsno ukrštanje sa budućnošću, i eto jednog socijalno odgovornog i progresivnog pravca... teško prepričivog i istovremeno toliko širokog da u toj slagalici mislim, ima mesta za svakoga od nas.

Vraćajući se nazad onim istim Airway-som, u glavi mi je zvonilo samo jedno. Budi svoj, igraj se i pusti druge da se igraju. Jer dizajn je jedna velika, ozbiljna, odgovorna i zadivljujuća igra! Uživajte u njoj!!!