Narukvica

Nakit za ruku

Narukvica je komad nakita koji se nosi oko ručnog zgloba. Podjednako može biti izrađen od tkanine, kože, plastike, metala, plementith metala ili daragog i poludragog kamenja.

Sve do renesansnog doba nošene su podjednako i kod muškog i kod ženskog pola i bivale ukrašavane i raskošne u skladu sa nećijim statusom ili poreklom. Takodđe se koriste i korišćene su u medicinske svrhe, ali i u amajliske što je slučaj i danas. Prve forme ovakvog nakita nađene su još u bronzanom periodu. Skoro da svako arheloško iskopavanja od bronzanog doba preko neolita pa do danas beleži pronalaske narukvica u njihovim najširim varijetetima. Narukvica jedan od najzanačajnijih simbola starog Egipta, ali podjednako Rima, Etruraca.

U starom Rimu imali su mnogobrojna značenja, pa je tako patriciji nosili narukvice isključivo na desnoj ruci da bi se znao njihov status u društvu starog RIma. Stari Grci preuzeli su Asirsku i Mesopotamijsku tradiciju otvorenog kruga koji se zaršava ukrasnim detaljima, koji su i danas deo mediteranske estetike koja svoje korene nalazi i u VIzantijskom nakitu. U srednjem veku, mrak perioda isključio je iz upotrebe narukvice, sve do Renesanse i ponovnog povratka u modu. U Latinskoj Americi narukvica je takodje veoma važna u tradiciji. Jedna od tradicija koju su Španski konkvistadori doneli u Evropu je i običaj da se novorodjenčetu dariva zlatna narukvica koja ga štiti od zle kobi, koja je ostala i kod nas prisutna do današnjeg dana. Sloveni su recimo, imali narukvicu od belog platna, koju su nosili na zglobu sve dok Baba Marta ne prođe i ne dođe proleće. U Indiji se nose posebne narukvice koje pokazuju da li je devojka udata ili nije.

Danas se narukvice nose podjednako kod oba pola i predstavljaju, modni statusni, emotivni, tradicionalni ili trend detalj koji je neodvojivi deo savremenog odevanja. Postoje meke i čvrste narukvice koje se razlikuju u načinu nošenja i tipu modela i izrade.