Dugmad za manžetne

mali element stila

Poreklo dugmadi za manžetne (košulju) je pomalo nejasno, ipak se od pamtiveka zna da su krojači na samom početku svog zanata koristili igle, trake ili kopče da "povežu" delove garderobe. Prvu digmad u upotrebi srećemo negde oko XIII veka, koja su prvo bivala korišćena kao dekoracija, tek kasnije kao upotrebni element za zakopčavanje odeće. Nešto kasnije u Renesansi, uz rupicu koja se ručno obrađivala, dugme je postalo sastavni i neizostavni deo odeće.

Nakon renesansnog perioda, dugmad su postajala sve ukrašenija i ukrašenija i samim tim postala deo statusnog i raskošnog kostima. Po prvi put se pojavljuju dugmad na lancu, najsličnija današnjem manžetna dugmetu i bila neizostavan komad koji je nosilo plemstvo i visoka buržoazija u Engleskoj. Juveliri tog vremena izmislili su dugmad koja su se nazvala "dugmad za košulju" i izrađivali ih od plemenitih metala bogato ih ukrašavajući dragim kamenjem i intarzijama.

Već u XVII veku ovakav tip dugmadi postao vrlo moderan. Kraljevske i carske kuće su naručivale dugmad za košulje koje su kao poklon davali povodom velikih događaja kao što su krunisanja, kraljevska venčanja ili rodjenja.

XIII vek doneo je i novine u izradi ovog komada, može se slobodno reći, nakita upotrebom staklene paste koja se koristila u dekoraciji. Od 1788.godine se po prvi put u upotrebi pojavio termin "dugmad za manžetne" i u Engleskoj i u Francuskoj. Rivalitet dve nacije ogledao se u borbi koja i danas traje oko toga ko je prvi u upotrebu uveo dugmad za manžetne, mada se po svim istraživanjima kolevka ovog komada nakita ipak vezuje za Veliku Britaniju. Francuzi, kao tezu da su oni izmislili dugmad za manžetne, navode da je Aleksandar Dima u svom čuvenom romanu "Grof Montekristo" prvi pomenuo dugmad za manžetne i od tada je u upotrebi i termin francuska dugmad.

Ukrasna dugmad su ostala, sve do industrijske revolucije, deo kostima aristokratije i bogate buržoazije, kada su ušla u širu upotrebu, jer su postala dostpnija većoj masi ljudi.
Upotreba dugmadi za manžetne ostala je stalni komad nakita i deo odevanja sve do završetka Drugog Svetskog Rata, kada su manžetne postale "klasifikovane" kao deo odevanja vezan za ceremonije venčanja ili zabava i skoro potpuno nestale iz svakodnevnog odevanja.
80-te su bile godine ponovnog velikog povratka manžetne na modnu scenu, kako za muškarca tako i za ženu. Ono što je indikativno je da su od tada dugmad postala deo kako sportski elegantne, tako i formalne odeće.