21. 02. 2012
Hipsteri
Najpopularniji
Termin nastao još 1940. godina za vreme ’’jazz perioda’’, kada je ’hip’ bilo korišćeno kao pridev za poklonika tadašnje aktuelne scene. Obično je to bila grupa mladih ’belih’ ljudi, srednje klase, koji su se trudili da oponašaju stil života ’crnih’ muzičara koje su voleli.
Novi hipsterski pokret, odnosno subkultura se javlja početkom novog milenijuma. To je bila grupa mladih urbanih ljudi u 20-im i 30-im godinama, pripadnika srednje klase, pretežno poklonika alternativne (indie) muzike nastale krajem 80ih i 90ih godina 20-og veka, koji gaje interese prema poeziji, umetnosti, nezavisnom fimu, magazinima, web sajtovima... Krajem prve dekade 21. veka pokret se proširio i hipsteri su uglavnom karaterisani kao oni koji su želeli da se ograde od onoga što su masovna kultura i mediji plasirali.
Dok se mejnstim kultura 2000-ih bavila životima tada mega popularnih zvezda sa druge strane, javljala se jedna druga vrsta energije, koja je imala za cilj da ponovo oživi davno zaboravljene stvari poput garderobe, muzike, predmeta, starih brendova cigareta, piva. Retro je vraćen u modu, i staro je postalo novo ’’novo’’.
Vratili su se bakini džemperi, naočare sa debelim ramovima, pantalone do gležnjeva. Poenta je bila da se izrazi ironija i suprotstavi se aktuelnim vrednostima potencirajući jednu potpuno drugu krajnost-’’štrebersko je kul’’. Isticali su nezavisno mišljenje i stavove, želeli da žive zdravo, jedu zdravu (organsku) hranu, zapravo, da budu u svemu drugačiji i suprotstave mejnstrimu gradeći sopstveni kulturni milje.
Za njih stil nije bilo nešto što se može kupiti u skupim buticima, već nešto što pronalaziš u second-hand radnjama, na buvljacima, bakinom ormaru, ili, u najboljem slučaju nešto što napraviš sam. Poenta je bila, ne izgledati kao TV zvezda, već kao neko ko se nikada ne bi pojavio na televiziji.
To je bila estetika sagrađena na kritici mejnstima.
Međutim, hipsterska moda je neprestano uzimala maha, tako da je bežeći od mejnstima i sama to postala. Danas, ugledajući se na njihov stil, veliki broj tinejdžera se trudi da ispoštuje aktuelni trend i izgleda tako, i ako se ne priklanja hipsterskim uverenjima. Garderoba nalik na onu iz second-handa koja je u početku isključivo nošena, danas je opšte dostupna i se može kupiti u radnjama velikih kuća kao što su H&M i Zara , jer je popularizaija pokreta dovela do toga da kao takav, postane jedna od vodećih inspiracija za aktuelni modni trend.
Osnovne vizuelne karakteristike:
1: ’’skinny jeans’’- obavezni deo gardeobe i za muškarce i za žene. Karakteristično je to da i jedni drugi imaju tendenciju da budu što mršaviji, tako da je ovaj odevni predmet nešto što ističe taj atribut.
Žene, pored ekstremno uskih pantalona nose i helanke i dublje pantalone, uglavnom dužine do gležnjeva.
2. naočare za vid sa debelim ramom, nalik na one koje je nosio Buddy Holly, kao i sunčane Ray Ban Wayfarers crne ili u jarkim bojama.
3. majice sa printovima, košulje (bele, karirane)
4. uzane dukserice sa kapuljačom za muškarce ili široki džemperi kakvi su nošeni 80ih za žene. Štreberski džemperići sa ’V’ izrezom i za muškarce i za žene
5. žene nose i cvetne ili čipkane haljinice, poput onih iz ’bakinog ormana’.
6. obuća može biti veoma raznolika, bitno je da je retro i možda po malo ’demode’ tako da se izbor kreće od starki i martinki, pa do jednostavnih platnenih patika (Startas) i zumbanih ravnih cipela ili čizama koje su nosile naše mame.
7. što se modnih detaljatiče, izbor je veliki: velike šnale sa cvetovima, rajfovi sa mašnama, narukvice u jarkim bojama za žene, kožne narukvice za muškarce, pojasevi i kaiševi, marame, šarene i printane čarape, animal printovi, prugice, tufne...
8. torbe za lap-top, i obavezni gadgeti MackBook i iPhone, kao i vinil ploče sa muzikom omiljenog benda.
9. slojevito odevanje je takođe jedna od bitnih odlika.